Dobitnik Andrićeve nagrade i Nagrade Evropske unije za književnost.
Uspomene iz detinjstva čekale su ga u zasedi.
Davorovo detinjstvo je mirisalo na Jadransko more, na oleandre ali i na paljevinu. U suncem okupanom Zadru, družinu trinaestogodišnjaka, nesvesnu nadolazećih senki rata, u nehajnoj igri i svakidašnjim dečačkim nevoljama veoma retko su ometale ozbiljne brige. Sve dok se naprasno nije promenilo sve...
Mnogo godina kasnije u Beogradu, Davorov novi život obeležen je mutnim sećanjem na nekadašnje drugove, uz razna neizgovorena pitanja koja tinjaju ispod površine. Odgovore na njih potražiće kada sa devojkom Ninom bude krenuo u Zadar, u susret svojoj prošlosti.
Davor će tamo otkriti istine o sebi i o drugima, uspomene će dobiti nova značenja kada se raspire neočekivane nedoumice i osude. Od susreta do susreta, Davorova priča postaje priča o petorici dečaka koje je život zapljusnuo događajima i odnosima zbog kojih ni dan-danas neki nisu u stanju da oproste. Sebi ili drugima.
„
Karota pleni u svim svojim sastojcima, u pripovedačkoj umešnosti, u razvijanju fabule, u zapletu i likovima, u opisima i temi o zlu i dobru u nama i drugima. Romanopisac nas ne štedi, ali upravo u tome jeste trajna vrednost njegovog dela majstorski izatkanog odvažnošću da se upečatljivo dočara delić drame u krajevima odavde do mora. Roman za pamćenje.“
– Jovica Aćin
„Sigurno će još mnogi poželeti da pišu o našim zajedničkim ranama, koje nikako da zacele, ali biće teško dosegnuti Tuševljakovićevu
umetničku ubedljivost kojom opisuje čovekov beleg nasilja, borbu čoveka protiv čoveka, njegovu uvežbanu sposobnost da drugima nanosi bol.“
