Osam planina

Nagrade: Strega 2017, Strega Giovani, Prix Médicis étranger

Sudbina, šta god ona bila, živi u planinama iznad naših glava.

Planina nisu samo sneg i litice, grebeni, potoci, jezera i pašnjaci. Planina je način na koji se živi život. Hodanje korak po korak, tišina, tempo i odmerenost. To dobro zna Paolo Konjeti, koji radnju ovog snažnog romana smešta između jednog planinskog vrha i jedne kolibe.

Pjetro je dečkić iz grada, usamljen i pomalo nabusit. Njegova majka radi u savetovalištu na periferiji i ima urođeni dar da brine o drugima. Otac je hemičar, težak i fascinantan čovek, koji se svake večeri vraća besan s posla. Pjetrove roditelje povezuje zajednička, temeljna strast: na planini su se upoznali i zaljubili.

Kad otkriju seoce Grana, u podnožju Monte Roze, osećaju da su pronašli pravo mesto: Pjetro će provoditi sva leta u tom selu „smeštenom između čeličnosivih planinskih grebena s gornje strane i litice koja mu je onemogućavala pristup s donje strane“, ali kroz koje protiče potok kojim je opčinjen od prvog trenutka. Tamo ga čeka Bruno, tamnoplave kose i preplanulog vrata: on je njegov vršnjak, ali umesto da bude na raspustu, napasa krave.

Tako počinju leta ispunjena istraživanjem i otkrićima, između napuštenih kuća, vodenice i strmih staza. To su takođe godine kad Pjetro počinje da planinari s ocem. Zato što je planina znanje i ona će biti njegova prava zaostavština: „To je bilo moje nasledstvo: stena, sneg, gomila četvrtasto otesanog kamenja i bor.“ Nasledstvo koje će ga posle tolikih godina ponovo zbližiti sa Brunom.

Priča o prijateljstvu dvojice dečaka – a zatim muškaraca – toliko različitih da liče jedan na drugog, pustolovno i duhovno putovanje sačinjeno od bežanja i pokušaja vraćanja, u stalnoj potrazi za putem ka samospoznaji.